Дођи на алвалук…

феноменологија трговине у Црепаји

0
815

Ономад сам у шали позвао тројицу колега на АЛВАЛУК (поводом нове опреме у лабораторији). Они су из Пријепоља, Прокупља и Зајечара, дакле Стари Влах и Стара Србија. Нико од њих тројице није знао шта значи “алвалук”! У Банату ваљда сви знају. Запитао сам се, зашто ми у Банату БАШТИНИМО ТУРСКЕ РЕЧИ ревносније од осталих у Србији, иако наши преци пребегоше у Банат управо због Турака?

Алвалучење ми се, иначе, не свиђа. Делује ми као хвалисање или као сујеверје у контексту да ме малер не бије, да у здрављу носим, користим или возим, да занављање буде што чешће и тако даље. Алвалучење је у директној размирици са скромношћу, том омиљеном божјом врлином. Хм, можда се баш због те разметљивости и имућности, алвалучење у Војводини могло и може, те зото и задржало.

Црепајци су одувек имали свега на претек и тежили да имају још више. Зато је трговина у нашем селу  одувек била изражена, цењена и учестала. Другим речима, имало се чиме трговати и имало се чиме куповати. Сами Црепајци почели су међусобно да се такмичење у вештини трговања. Приликом продаје било каквог добра, великом броју Црепајаца би служило на понос да изазову узвик дивљења код својих саговорника након одговора на питање „За колико си продао?“. Отуда, ако Црепајац који жели да се представи као добар трговац, приликом продаје аутомобила за 3.200 евра, на пример, обавезно ће саговорнику рећи да је ауто продао за 3.5000 евра! Просто, желеће да ода утисак доброг трговца! При трговању у супротном смеру, исти такав Црепајац овог пута у улози купца, обавезно ће знатижељницима саопштити пар стотина евра мању своту од оне коју је реално морао да издвоји при скорашњој куповини.

Продужетак овог манира представља понашање богатих газда. Наиме, помисли ли неко да су богатство и галантност у пропорцији, грдно ће се преварити. Имућни газда ценкаће се до бесвести, цепидлачити, закерати, отезати, преплатити никад, потплатити често. Ваљда зото и јесте имућан.

Имајмо у виду и следеће. Протеклих векова у Банату се нису скривали само хајдуци, устаници и бунџије против Турака. Било је овде и пребеглих трговаца, о и те како. Можда Црепаја није најбољи пример, али у оближњим селима било је таквих случајева. Навешћу пример фамилије Буковала, цинцарског порекла, пребеглу у Банат из Македоније. Били су веома богати. После једног од ратова вођених против Турака, тражила их је ондашња власт, па су платили, те су их у компанији у Уздину записали као „умрле“. Некада су Тамишом пловиле лађе Буковала на којима су била дрва или храна извожени чак до Сиска. Једни су Буковале били у Томашевцу, други у Сакулама, а трећи у Идвору где су покуповали куће у центру села и отворили Велики бирт идворски. Причало се да су пре пребега из Македоније, тамо „макли“ какво благо, па су их зото тражили из Турске [1].

Црепају је пак почетком 19. века походио Илија Милосављевић родом из Колара по чему је и назван Коларац. Нема никакве везе с нашим Коларским. Заправо, Милосављевићев отац Милосав беше абаџија, док је предак Коларских био колар вероватно. Елем, године 1813. Турци са свих страна незадрживо надиру у Србију. Српској раји једини спас се чинио у преласку преко Саве и Дунава, јер до шума и збегова се и није више могло. На тај пут спасења крећу и Илијини родитељи са свом својом децом. Негде изнад Смедерева скела је без престанка превозила избеглице на другу обалу.

Илија је касније причао да је том приликом његов отац Аба-Милосав хтео да на обали остави ждребе, које су такође повели са собом, јер није могао да га укрца на ионако препуну скелу. Илија је тада толико плакао и кукао због ждребета да му га је отац најзад привезао за скелу. Тако се и то ждребе пливајући за скелом спасло од Турака. Ова група избеглица настанила се у Црепаји и дуж Дунава не желећи да иде дубље у Аустрију. Илија је потом с тим ждребетом и некаквим таљигицама разносио рибу, коју је куповао од рибара, и продавао пребеглим Србима [2].

  1. Јован Ердељановић: Срби у Банату, Матица српска „Прометеј“, 1992.
  1. https://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/04.html

 

Препоручен чланак везано за тему:

http://www.politika.co.rs/sr/clanak/78121/Tema-nedelje/Putevi-i-stranputice-srpskog-jezika/Moze-li-bez-turcizama#!

(Pročitano 282 puta)

LEAVE A REPLY