Наличје наше Црепаје

30-годишњи резиме

0
287

“Најтежe се уочавају стратешке грешке”. Мејнов закон

Вековима уназад места па и читави градови настајали су около тржница. На њима се трговало, а та места израстала су у тргове по заметању насељеног места около. Тржнице су биле заметак, потом језгро, центар насељеног места. Црепаја је и овде изузетак. Пре пар деценија пијаца је измештена из центра села и завучена на негдашње спортско игралиште, а приде је овде изникла и бина на којој се одржавају културно-уметничке манифестације. Све наопако! Пијаца и култура заједно на једном по мало скрајнутом месту, уз потиснут спорт, а у самом центру зјапи празан плато и тек повремено служи за паркирање или за постављање шпилераја једном годишње, те дефиле коњаника двапут годишње.

Не руши салу и не ускраћуј деци фискултуру у својој школи ни дан! Када већ рушиш – изгради нову бар два пута већу. Што се тиче локације, сала би можда и била хала да се гради на месту данашње пијаце и на месту где су стасале генерације црепајских рукометаша и кошаркаша! Хали је било место тамо! Тамо има далеко више простора, а није згорег имати и резервну салу у виду школске сале. Пијаци је пак место у центру села на потпуно неискоришћеном плацу који зјапи празан. Овде има и више него довољно места да се изгради скромна наткривена тржница с тезгама или чак и мањи тржни вишеспратни центар с локалима и тезгама. Овде се може поставити фонтана по сред платоа или споменик ратару за који се залажем, о чему сам већ писао, јер само ратар симболизује Црепају у потпуности, а приде такав споменик не би био идеолошко знамење већ ванвременски белег свиг протеклих епоха од настанка села. Овде може остати и додатног места приде да се народ окупља при паљењу бадњака, хватању у коло или изражавања незадовољства, на пример. Што се пијаце тиче, згодно место за њено измештање може бити и бикарница која деценијама зјапи празна и закоровљена.

Колико је времена прошло од гашења „Клуба“ који беше добар за испраћаје у војску или прославе крштења многим генерацијама? Колико је времена прошло од последње манифестације културног садржаја у сали Дома културе? Шта ће бити са Задружном зградом и њеним одајама? Има ли ико увид у власничку структуру наведених објеката сем малобројних који би могли да мешетаре на очиглед целог села а да им нико ништа не може? Хиподром и фудбалски терен су запуштени и препуштени тек повременим личним иницијативама савесних и предузимљивих мештана, остатак СРЦ „Сто топола“ продат је још давних дана. Девастирање „Панонијапласта“ (али и других некадашњих добростојећих предузећа широм општине) већ није до локалних властодржаца, бар не искључиво или примарно, али је значајно утицало на урушавање сигурних и немалих прихода многих породица у општини и селу.

Дакле, резимирам, црква је изгубила аутентичност, дом културе урушен, а сала срушена, паркови не постоје! Али по ободу села ничу објекти који величају моћ велможа. Толико глупих одлука и урбанистичких промашаја надовезаних једни на друге значајно су обесмислили друштвени живот у селу и везали руке свим добронамерницима који би се у будућности евентуално подухватили да раде како бог заповеда и народу треба.

Зар три деценије прођоше којекаквих власти и властодршчића, а да за све то време ЦЕЛОКУПНО ЈАВНО ДОБРО СЕЛА ЦРЕПАЈА С КРАЈА ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА НЕЗАУСТАВЉИВО ПРОПАДА, бива девастирано, оронуло или очерупано!??? Три деценије нема ни Турака ни Угара ни Немаца ни Тита ни Јанка ни Марка, спадосмо на сами себе и на Шају, Пају, Курту и Мурту, па опет пропаст – никад очигледнија и већа! Ко је крив? Хабсбурговци су нам исушили нашу равницу и претворили је од мочваре у плодну равницу, али људску мочвару овде је немогуће исушити, очито. Данас, плаћамо одводњавање папрено, а канали и земљиште суво, равница по некад налик пустињи, а ипак људски талог који је мочвара изнедрила опстаје у мутној води и недозвољава часним људима да раде за интерес заједнице уместо за властити џеп.

Ало, бре, политика вам је постала приватан бизнис!? Људи ћуте и гледају пропаст, али не зато што паметан ћути кад будала говори или дела, већ зато што је сотона већ одрадила своје. Заједничко добро не постоји, а кôд по коме народ живи подразумева: Дрпај ди стигнеш, Ћути и не замерај се, Битна је “веза” а не шта и колико знаш, Шта ће ти црква кад се и у својој кући можеш молити да комшији цркне крава….Не петљамо се у властите животе, не петљамо се у властито село, гледамо „политичаре“ како петљају клот тамо, фркет овамо, нови избори – нови ред, игле увек исте – тек се по који петљач промени. Докле?   

Док политичари раде испод тезге,

народ пропада као лопта кроз кош

или добија блокаде и банане.

(Pročitano 249 puta)

LEAVE A REPLY