Прозор на промаји

Разоткривање лицемерја, 2. део: Или ја здраво не волем промају...

0
715

Овај наш посланик час се додворава гласачима нападно декламујући имена села по општини Ковачица а без икаквог повода или смисла, час се провидно додворава Ромима с којима је како наводи играо жмурке на црепајским сокацима, час се додворава колегама посланицима тобоже их бранећи и изигравајући дежурног адвоката у скупштини, час се додворава председнику бранећи и њега од фиктивних непријатеља или једноставно величајући његово дело, а све је то ЗДРАВО БИТНО за рад парламента и функционисање Србије!? И даље је тобоже пун разумевање за младе које зли језици и квазиновинари одувраћају од политике ширећи тобожње дезинформације о актуелним посланицима. И даље преписује себи и колегама посланицима заслуге за разноразне ствари, очекујем ускоро да буду заслужни што ми уопште дишемо!? И даље се бави заменом теза. И даље се хвалиса. И даље песницом маше те му иста дође као тачка на излагање или судски чекић након изрицања пресуде. Срећа у ту песницу и у заставу на кући, па смо поверовали у њихов патриотизам и добре намере. Све у свему, немам ти ја баш толико времена да затварам прозоре на промаји које он поотвара, хајде овом приликом само један.

*

Тренутно влада општа помама за позитивним коментарисањем филма “Дара из Јасеновца”, тобожњим згражавањем над усташким злочинима и одавањем поште србским жртвама… Ко предњачи? Послушници режима, плаћени да коментаришу, скоројевићи, кафанске патриоте – исти они који шире три прста попут усташа и фашиста мислећи да исказују патриотизам, докони, неупућени или највише непромишљени и они које води инерција.

Моја гимназијска другарица добитница је Октобарске награде за књижевно дело документарног типа на тему злочина из Јасеновца, још далеке 1995. године. Као седамнаестогодишњи младић водио сам промоцију њене књиге у свечаној сали наше вољене Школе – Прве београдске гимназије, истих година уливао у себе историјске чињенице о Србима и Србији – бубао голе информације из домена србске историје и побеђивао на такмичењима, потом крајем 90-их учествовао у рату као ретко ко из моје генерације – не хвалим се, није за хвалу, само је прилог биографији, прилог који тренутно апострофирам да ми се не би могло приговорити да сам оперисан од патриотизма и задојен ко зна чиме

Данас када сам пар деценија старији, не пада ми на памет да коментаришем филм. Штавише, желим да се оградим од коментатора, да изразим гађење према поступању по инерцији или у смеру друштвене подобности која доноси и погодности дабоме. Да ли сам гледао филм – нисам и није ме срамота! Писмен човек, чак и у старосној доби од двадесетак година, зна за све оно што је приказано у филму и без филма, а човек који је остао нормалан и осећајан – нема желудац да филм гледа! Тестирао сам себе, и писмен и нормалан сам. Нисам могао да гледам филм, иако сам покушао. Није ме срамота – поносим се, баш зато што сам писмен и осећајан. Данас се, дакле, налазим на вишем нивоу животне игрице, па схватам ко су коментатори. Њих се бојим више од усташа, више од фашиста који нахушкаше четнике на партизане и обрнуто, усташе на четнике и обрнуто, брата на брата и обрнуто и онда и 90-их и сада…. Они су ти који живе поред мене! Као што ти је комшија “рођенији од брата” и први притекне у помоћ, тако ће те комшија, сасвим лако може бити први и издати, гонити, клати итд. ма које вере или народности био, само када загусти или му неко нареди, потплати, можебити и само нахушка.

Будимо начисто. Оваквим филмовима, ми „нашим“ а они „њиховим“, свако свој народ хушка, подстиче лажну хомогенизацију својих народних маса која досеже само до јачања сопствене власти. Јачање колективне свести народа је алиби, испирање свести и њено усмеравање за властите краткорочне циљеве врхушке заправо је главна идеја. Свако ПУЈДА свој народ! Класично пујдане. Писмен човек зна за све оно што је приказано у филму и без филма, а човек који је остао нормалан и осећајан – нема желудац да филм гледа! Па коме и чему служи филм! Служи за ПУЈДАЊЕ широких народних маса, па да домаћи појединци владају, а да на вишем нивоу технолошки напреднији и материјално моћнији народи владају завађеним народима!

Најзад, још једна паралела која може дочарати зашто је потезање Јасеновца након 75 година практично „чачкање мечке“ и стицање јефтиних политичких поена. Косовци се на Космет у просеку мање осврћу од острашћених пијанаца и лутајућих душа који дижу руке и шире три прста на прве тактове „Видовдана“ у кафани, они који су могли с истог Космета су отишли и пре рата да не би бежали током рата или после рата. Чак и добар део оних који су остали имају одступницу у Србији у виду неке некретнине за „не дај боже“ и свакако се труде да децу у безбедном делу Србије збрину, а они сами свој останак на Космету наплаћују и остаће тамо докле наплаћивати могу. „Избеглице“ српске националности спадају међу најбројније печалбаре. Осврћу ли се они? Ако се осврћу, до које генерације то чине? А нас ће политичари замајавати и чачкати ди не треба у још многим генерацијама. Тако ће чинити с обе стране границе. Јер њима тако одговара, а не народу или обичном човеку (читај: човеку који гледа своја посла).

*

Наша скупштина пуна прозора, у сваком сазиву промаја дувала кроз већину њих. На послетку, старе бабе се промаје плаше због костобоље, а ја се плашим да нам промаја не одува оно мало памети, па да постанемо комплетни ћутљиви идиоти! Надасве ценим СЛОБОДУ, нисам ћутљив, нисам поводљив, нисам мали Муја нити осећам потребу за окретањем како ветар или промаја дувају. Ттаки сам!

Дај да затварамо прозоре на промаји који су нам најближи, широм Србије. Дакле, свако крај свог завичајног посланика, јер нико их боље не зна од нас самих.

Живела СЛОБОДНА, искрена и поштена Србија!

(Pročitano 163 puta)

LEAVE A REPLY