“Zlo koje je sada u svetu, biće još jače, ali neće zlo pobediti, već Ljubav.”
Sv. Car Nikolaj

Da li stvarno živimo u svetu u kojem zlo neće postati manje, nego naprotiv, može samo da se uveća. Zašto većina samo sedi mirno i gleda u mrak koji ga okružuje?

Zlo je širok pojam koji u etici označava negativne ili neprihvatljive vidove ljudskog ponašanja i razmišljanja, poput okrutnosti, nepravde, mržnje, sebičnosti i uništenja. Zlo represijom potiskuje dobro, istinito i lepo. Ali to zlo se ne pobeđuje većim zlom. Na kraju uvek pobeđuje Ljubav, i to je ta večita borba dobra i zla.

Zli ljudi uspostavljaju totalitarni sitem u zajednici, jer mogu da vladaju samo uz pomoć laži, manipulacije i neprestalnog širenja straha. Zli ljudi su sebični, pohlepni, uskog shvatanja, pokvareni i čitav svet oko sebe gledaju isključivo iz svojih ličnih interesa. Odnosno, zajednicu oblikuju prema svome rđavom liku.

Sa druge strane imamo svetlu istinu, koja nam uvek pokazuje pravi put, pa i u ovim mračnim vremenima. Imamo znanje i iskustvo da ne pogrešimo, je onaj koji zna, taj ne čini zlo. Dobro, pravedno i lepo se mogu dostići samo dobrim, istinitim, pravednim i lepim sredstvima.

Da bi pobedio, prvo moraš biti slobodan

Slobodan prvenstveno u svojoj glavi, da se ne pokloniš idolima i idealima, već istini. Da budeš slobodan u svom delovanju i svakodnevnom radu, da ne robuješ za poslodavce ili kompanije.

Jedan čovek sam, može promeniti samo sebe, a samo svi udruženi možemo da menjamo sistem. Dosta je bilo podela, jer samo zajedno pobeđujemo. Dele nas oni kojima to i odgovara, jer imaju lukav plan. Zlo se plaši i u stalnom je strahu od pobune dobra. Strah je jedna od metoda kojom pokušava da zavlada. Svaki dan imamo neko novo upozorenje ili neku novu zabranu, a ono što je do juče bilo normalno, danas više nije.

Probudi se što pre, jer sutra stvarno može biti kasno. I razmisli dobro na čijoj si strani. Sutra kada pokucaju na tvoja vrata, kada počnu da hapse i silom nametnuta rešenja da sprovode, tada će biti kasno!

Nasilje nije rešenje, jer zlo samo priziva veće zlo. Ali znamo da pravda uvek dolazi sa povezom preko očiju, a u ruci obavezno nosi mač. Događaji sa poslednjih protesta i panična reakcija države na sve to, pokazali su koliko je naše društvo podeljeno i kako mržnja za vrlo kratko vreme može da preraste u još veće zlo.

Ono što svima daje nadu u bolje sutra je jedna vrlo bitna činjenica koju većina brzo zaboravlja, a neki se čak trude i da je sakriju… Ona glasi ovako:

Pripadnika policije i vojske je ukupno 40.000 u Srbiji, a od toga broja pripadnika policije ima oko 25.000.

I šta onda?

Nas ima više, a vas ima manje

Šta će biti kada na ulice Beograda izađe 100.000 ljudi sledeći put? I to ne običnih ljudi, nego 100.000 hrabrih, časnih i poštenih ljudi, koji su odlučili da ostanu u svojoj domovini i bore se za nju po svaku cenu, ljudi koji su mnogo besnih na sistem i državu koja ih konstantno laže, krade, porobljava, hapsi i prebija. Da li će i tada policija pokušati da pretuče i rastera sve one koji su izašli na ulicu da izraze svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Da li će da uhapse svakoga ko se ne slaže sa njihovim idejama i ciljevima? Da li će tada uspeti da zaplaše bilo koga? 

Sigurno je da neće imati hrabrosti! Jer silu primenjuju samo nad slabijima i nemoćnima, koji nisu u stanju da se brane.. A hoće da udare i na žene i na decu, što smo već videli! Narod više nema gde da se povuče i sakrije, granica je odavno pređena i više nema nazad.

Zato se moramo boriti svi zajedno protiv zla koje nas je zadesilo, koristeći sve metode neenasilnim metodamasvi zajedno za naše dobro i da se svi zapitamo da li hoćemo ovakvu Srbiju? Da li hoćemo ovakvu slobodu? 

JA NEĆU! A ti?

 

(Pročitano 106 puta)