Prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo bio je Konstantin Prvi Veliki. Rođen je u Nišu 274, kao vanbračni sin cara Konstancija Hlora. Posle očeve smrti Konstantina je 306. vojska izvikala za cara Zapada.

Čim je postao car savladar s Maksencijem Licinijem, doveo je 306. na dvor svoju majku Jelenu i proglasio je caricom.

Protiv suparnika Maksencija poveo je vojsku 312. godine i kad ga je već obuzela sumnja u uspeh, ukazao mu se na nebu sjajan krst iznad koga je pisalo: “Ovim pobeđuj!” Stoga je naredio da se iskuje takav veliki krst i da se nosi pred vojskom. Oduševljeni vojnici, koji su većinom bili hrišćani, krenuli su za krstom i izvojevali veličanstvenu pobedu.

Zajedno sa savladarom Licinijem izdao je 313. godine Milanski edikt kojim su hrišćani dobili slobodu ispovedanja. Obustavio je progone hrišćana, zarobljene oslobodio i odobrio obnovu porušenih crkava, a podizao je i nove i skupoceno ih ukrašavao. Kad je Licinije počeo opet goniti hrišćane, Konstantin je 324. naredio da ga ubiju kao izgnanika u Solunu.

Kao samovladar sazvao je 325. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kome je hrišćanstvo proglašeno zvaničnom verom Rimskog carstva. Iz Rima seli prestonicu na Istok, sagradivši na mestu starog Vizanta grad po njemu prozvan Konstantinopolj.

Posle pobeda izvojevanih pomoću i u znaku krsta, želeo je da na mestu Hristovog vaskrsenja podigne crkvu. Svoju majku, pobožnu caricu Jelenu, poslao je na Istok da lično poseti sveta mesta. Na tom hodočašću ona je u blizini Jerusalima pronašla Časni krst na kome je bio razapet Isus Hristos. Krst je 628. uzdigao na Golgotu car Iraklije, uznevši ga bosonog i bedno odeven, položivši ga u Hram Svetog Vaskrsenja.

Carica Jelena se upokojila 327. godine u 80. godini života. Njen sin jedinac car Konstantin poživeo je još deset godina, krstivši se na samrtnoj postelji. Krštenje je odlagao sve do pred smrt, plašeći se da bi posle krštenja mogao zgrešiti. Po ličnom zaveštanju sahranjen je u Carigradu, u Crkvi Svetih apostola, koju je on podigao i u kojoj je sahranjena i njegova majka, carica Jelena.

Pomen caru Konstantinu i carici Jeleni počeo je u Crkvi da se drži 3. juna prvo u Carigradu, odakle se proširio dalje.

Kao spomen na pronalaženje i uzdizanje Časnog krsta u Crkvi je ustanovljen praznik Vozdviženje Časnog krsta, Krstovdan, koji se slavi 27. septembra. Krstovdan je strogo posni dan, pa se kaže: “Ko se krsti, taj posti”. Gospodnji praznici, u koje spada i Krstovdan, u starini nisu uzimani za porodične slave.

 

Literatura: SRPSKE SLAVE – ČUVARI OGNJIŠTA, Nevenka Nedeljković

(Pročitano 71 puta)