Kad pomisliš na Uskrs, šta ti prvo padne na pamet? Farbanje jaja, porodični ručak, zečevi, šarene korpe? Ili prolećni raspust? Odmor, neradni dani…

Gde se rodio Uskrs?

easter-nana-kirin

Dok mnogi povezuju Uskrs sa Hristovim uskrsnućem, istorija Uskrsa isprepletana je mnogim tradicijama. Na severnoj hemisferi, mnogo pre hrišćanstva – slavio se dolazak proleća. Pojavom hrišćanstva, te dve stvari su se preplele.

Što nije ni čudo, ako uzmemo da je Ep o Gilgamešu(ko je čitao) osnova za Stari zavet, samo treba otvoriti malo širi pogled i videti da je najčuvenija knjiga na svetu zbir isprepletanih iskustava raznoraznih naroda.

Uskrs je povezan sa ciklusom zemlje, tj. prirodnih promena, tj. prirodom.

325 AD (ad – anno domini), na čuvenom veću održanom u Nikeji, prvo zvanično crkveno veće, na kome su se postavile osnove hrišćanske doktrine – ustanovljleno je da Uskrs nema određen datum, već se šeta. Odnosno, da praznik treba da se slavi u nedelju, nakon prvog punog meseca prolećne ravnodnevnice.

ODAKLE JE USKRS?

Najpolularnija priča se vezuje za Eostre/Ostara, anglosaksonska boginja preporoda i prolećne ravnodnevnice. Takođe se smatra da je u Grčkoj i ostalim delovima Evrope, termin Uskrs izveden iz reči pascha – passover, jevrejski prolećni festival pasha. Običaji – tj. jaja se svuda pojavljuju, preklapaju i koriste.

eggs-nana-kirin

Eostre /Ostara, festifal preporoda, zemlje, plodnosti, izobilja – slavi se u mnogim tradicijama, pod raznim imenima:

Ashanti, zapadno-afrička boginja plodnosti i proleća

Cybele, rimska majka-boginja

Ishtar, asirska i vavilonska boginja plodnosti, seksa, i moći

Saraswati, hindu boginja umetnosti i učenja

Freya, nordijska boginja plodnosti i Odinova partnerka

Osiris, egipatski bog poljskih radova, agrikulture i civilizacije

ČIJI GOD DA JE NAŠ JE!

Podele tipa, čiji je sad Uskrs – hrišćanski ili paganski…Zar je bitno? A i ne zaboravimo da svi mi u genima potičemo od pagana, da ne idemo korak još dalje unazad u pećinu. Ono što je bitno je da se slavi! U novom Ungerovom rečniku Biblije spominje se nastanak reči Uskrs iz anglosaksonoskog Eastra/Oestra, tako da se lagano, ali sigurno sklanja ta granica u glavama da je nešto što je svačije, uopšte ičije. Kao npr. proleće.

Takođe se smatra da je reč Easter dolazi od Ištar, ali i iz nemačkog Eostre – boginja tame – donosilac svetlosti.

“ I am the darkness that is the light and the stillness that is the dancing” - kaže Plava noć (Majanski kalendar prati prirodne cikluse ), inače val u kome se trenutno nalazimo.
(Više o Majanskom kalendaru: https://lawoftime.org/)

Simboli

uskrsnje-jaje-nana-kirin

Zec: uskršnji zeka je povezan za Eostru jer je njen simbol bio zec, prolećno obnavljanje, plodnost, sreća i izobilje.

• Takođe, zeka je povezan i za nemačku mitološku figuru Osterhase- uskršnji zeka, koji je pre praznika imao ulogu da proveri da li su deca bila dobra, nešto kao deda Mraz, da bi ih nagradio i krio je jaja koje bi deca tražila po šumi na Uskršnju nedelju.

Uskršnja jaja: Dugo se smatralo da su jaja simbol plodnosti i obnove. Npr. u Egiptu – jaje simbol sunca, za Vavilonce – boginja Ištar. Ta tradicija božanstava u jajima datira još od Persijanaca koji su bojili i jeli jaja tokom prolećnog festivala, dok su Hindusi videli strukturu celog univerzuma u jajetu, Mesopotamci su ukrašavali jaja jarko crvenom bojom kako simbol Isusove krvi, a javlja se i u jevrejskom festivalu pasha.

Hinduzam pravi vezu između sadržaja jajeta i strukture univerzuma, npr. ljuska predstavlja nebesa, belance – vazduh, a žumance – zemlju. U jednom od nastarijih vedskih tekstova(Chandogya Upanishads) razbijanje jajeta predstavlja kreaciju svemira.

U Finskoj, Luonnotar, ćerka Prirode, pluta na vodama mora, gleda svoja posla, kad orao dolete, sagradi gnezdo na njenim kolenima i izleže nekoliko jaja. Nakon nekoliko dana jaja počeše da pale Luonnotari kolena, ona se trgnu, jaja ispadoše i polomiše se na dva dela ljuske sveta koji poznajemo. Nebesa i zemlju. Žumance postade sunce, a belance mesec.

U Kini čak postoji nekoliko legendi vezanih za priču da su prva bića nastala iz jajeta. U svakom slučaju, kucanje jajima definitivno neće izgledati više isto.
Prema američkom magazinu “Scientific America” – jaja su povezana sa simbolom uskrsnuća – Feniksom. Feniks je, prema njima, usvojen kao hrišćanski simbol u prvom veku. Javlja se na nadgrobnim pločama u ranohrišćanskoj umetnosti, crkvama, slikama.

Kao što se da videti, većina običaja vezani su za prirodu i ono što se unjoj dešava. Što bi rekla moja kolegnica sa faksa, kad smo polagali ispit koji ona nije spremila…na pitanje profesora:

– Šta je naučna fantastika? (očekujući odgovor iz svoje knjige)

koleginica je počela ovako:

– Oduvek su se ljudi interesovali za ono što se dešava oko njih, pa su tako gledali i u zvezde…

 

Hristos Vaskrse!

 

girleaster-nana-kirin

 

pic Доронина Татьяна
tekst: Nana Kirin
izvori: raznorazni
asocijacije: namerne
(Pročitano 44 puta)