” Svetlost zvezda, mlještanje volova na paši i slabački jecaji dalekog crkvenog zvona
bili su znaci prema kojima bi se upravljali tih mračnih letnjih noći, pri čuvanju našeg
dragocenog dželepa. I ti znaci činili su nam se kao slatke reči neke prijateljske sile koja
nam je priticala u pomoć. To su bili jedini svedoci da oko nas svet postoji; oni su
gospodarili našom svešću, kada smo, obvijeni crnim pokrovom noći i okriljeni
nebrojenim zažarenim zvezdama, čuvali i štitili naše volove. Sav drugi svet prestao je
za nas da postoji. U našoj svesti bi se on pojavljivao tek kada bi rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, Gospodnju zapovest: “Neka bude svetlost!” – i kada bi, oglašeno dugim belim zracima, sunce počelo da se približuje istočnom nebu, te bi se zemlja postepeno pojavljivala kao u stvaranju. I svako tako jutro od pre pedeset godina, kako se činilo nama pastirima, izvodilo je pred nas čin stvaranja sveta – pa je prvo dolazio svet prijateljskog glasa i poslanice svetlosti, radi kojih smo mi dečaci osećali da nad nama i našim dželepom bdi neka božanska moć. Tek posle toga dolazio bi zemaljski svet, kada bi sunce svojim izlaskom razdvajalo neprijateljske tajanstvene sile noći od prisnih stvarnosti koje nam pruža dan. ”

Ovim rečima je Mihajlo Pupin u svojoj autobiografiji opisivao Idvor, svoje rodno mesto, gde je noćima, kao pastir brojao zvezde i divio se veličanstvenom svetlu, koje je ostalo večita misterija u njegovom naučnom idealizmu. Otkrio je mnoge tajne fizičkih zakona, zvuka i radio talasa, a ta naučna dostignuća promenila su svet oko nas zauvek. Ali se uvek vraćao na svetlost kao fundamentalnu silu koja pokreće naš univerzum.

Danas, krajem 2018. godine njegovo rodno selo Idvor je u mraku! Ovaj mrak posledica je delovanja lokalnih političara i njihove propagande, koja sada na sve načine pokušava da opravda nesposobnost da upravljaju javnim finansijama u korist građana. Ovakvo delovanje ima za posledicu isključenje javne rasvete u Idvoru zbog neizmirenih dugova MZ Idvor u prethodnom periodu.

Kada se uzme u obzir da je opština Kovačica u tekućoj godini, iz budžeta  izdvojila preko milion dinara za finansiranje lista “Informer” i “Srpski telegraf”, nije teško zaključiti da je ovakav postupak u Idvoru u potpunosti neopravdan. Kada se ovome doda fašistička propaganda sa naslovima u kojima se pominju “Gering” i ostali nacistički idoli, dobija se šira slika o spinu, koji pojedini lokalni portali, upravo finansirani iz budžeta opštine, pokušavaju da naprave.

Sve je jasno i sve se vidi i bez javne rasvete u Idvoru, kao da je dan! Meštani se pitaju šta je sledeće što ih može zadesiti. Možda ova tama prizove neku tajanstvenu svetlost i pomogne im u rešavanju ovakvih problema.

Reči Mihajlove majke Pijade, kao najsvetliji savet koji je ikad dobio, ističe u svojoj autobiografiji, a na nama je da razmislimo o tome:

“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na ovim našim poselima, moraš potražiti još jedan par očiju, oči za čitanje i pisanje. Znanje, to su zlatne lestvice koje nas vode u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz ovaj svet i vodi nas u život budućnosti, pun neuvele slave.”

Kakva svetlost će večeras zasijati u Idvoru videćemo, a Vi možete autobiografiju u celosti pročitati u PDF vezi ispod.

Autobiografija Mihajlo Idvorski Pupin: “Sa pašnjaka do naučenjaka” (PDF link za preuzimanje)

Autor teksta: Miloš Lazarov

(Pročitano 362 puta)