U serijalu “Top lista botista” predstavljamo karikature moderne političke scene na lokalu, uvek spremne na akciju zarad sitnog “ćara” i pored koga ostaju jadni i bedni u svom malom svetu.

Pre svega moramo da pomenemo da najveći bot si ti dragi čitaoče koji nalaziš zadovoljstvo u svom nečinjenju, čitajući ovaj tekst i dalje podržavajući svo ludilo koje ti se nameće, ne buneći se protiv toga. Ali poseban krug pakla po Dante-u za takve, kao i za sve vas koji sedite u “džamiji”, u pogrešnoj crkvi moleći se.

Pista za botove je spremna! Deponija očišćena kao i svaki put pred izbore, ali ovog puta sa namenom za trening pred najvažniju utakmicu svakog bota u svom životu: Glasanje.

Botovi ovog puta imaju priliku da uvežbavaju svoje veštine botovanja u svom prirodom okruženju, gde mogu da se opuste i osećaju kao kod kuće – na deponiji, u smeću. Kao glavni ispit polažu skakanje u sopstvenu jamu smrada, koja je iskopana na kraju piste, kod konjštare. Za sada prednjače megabotovi, koji jednostavno uživaju u tome što rade i smatraju da su pronašli ono šta će postati kada porastu (iako imamo saznanjia da neki žele da budu izvršitelji kad porastu, ali wtf?).

Pre svega naprednjači porodica Matejić, sa svojim pulinom Ilijom, koji stvarno veruje u ono što radi, tj. botuje. Tata bot zvani Živko advokat, zaposlivši i komšijsku “keru” u državnoj upravi, koja je inače kasnije dobila otkaz jer nije htela da sluša ono što joj se kaže, nego je samo lajala, pokušava da unovči svoje zasluge tako što će osigurati mesto svom nasledniku. Polako, ali sigurno nasledniku obezbeđuje sigurno naprednjačko mesto poslanika, ili možda predsednika opštine ili sl. Kakve zasluge pokušava da unovči i koga je zadužio, izgleda da će ostati enigma. Možda?

Iza njih, sigurno drugo mesto na top listi botista, drži Aleksandar Simić, dečko očigledno kažnjen još po rođenju i ne preostaje mu ništa drugo u svom malom i bednom bot životu nego da se ističe kao megabot. Takođe uživa u tome što radi, a pored toga prima i funkcionersku naknadu od 27.000 rsd, kao referent za sport u opštini Kovačica, iako još nije prohodao kako treba, dobivši naziv “kljaklja”, pa njegov izbor za ovo mesto predstavlja vrhunac teatra apsurda koji svi svedočimo gledajući ovakve pojave.

Sve se na kraju svodi na izlazak anesteziranog, medijski izmanipulisanog građanstva na glasačko mesto na kojem će zaokružiti već unapred, silom prisile nametnut broj 1. Ili se to ovog puta neće destiti?

I dok mirno idemo krivim putem postavlja se pitanje: Kad izbor ti zabrane, da li se treba izboriti za izbor!

Svaka sličnost sa stvarnim događajima i licima je zastrašujuće istinita i predstavlja slučajnost u pokušaju 😉

Nastavak uskoro!

(Pročitano 748 puta)