Za stanovnike severne Zemljine polulopte večeras, u 23:45h počinje leto. Na dan početka leta, obdanica je najduža, a noć najkraća.

Letnji ili junski solsticij je astronomska pojava kada Sunce prelazi najduži luk preko neba. Severni pol je nagnut ka Suncu 23,44° i tog dana sva mesta iznad severnog polarnika su osvetljena suncem, dok su sva mesta ispod južnog polarnika u mraku.

U odnosu na ravan Zemljinog kruženja oko Sunca (ravan ekliptike) osa njene rotacije je nagnuta za 23,44° i Zbog toga je ka Suncu pola godine nagnuta severna hemisfera, a pola godine južna hemisfera. Posmatrač na Zemlji tokom šest meseci primećuje dnevno povećanje, a tokom šest meseci smanjenje elevacije (visina Sunca iznad horizonta u podne). Tokom maksimalne ili minimalne elevacije relativno kretanje Sunca u odnosu na horizont prestaje i menja pravac.

Razni narodi su još u neolitu pratili kretanje nebeskih tela, i u određenim vremenskim razmacima vršili su razne obrede i rituale u kojima je centralno mesto zauzimalo Sunce; protok vremena beležili su pomoću agrarnih ili “svetih” kalendara, odnosno svetilišta koja su zidali na pažljivo odabranim mestima. Osim praktične svrhe (npr. položaj Sunca je određivao početak određenih zemljoradničkih radova), prilikom svetkovina učesnici procesije su mogli da posmatraju kako se Sunce podiže iznad određenih znamenitosti u vidu veštačkih ili prirodnih uzvišenja, u ovom slučaju prvog vrha Vršačkih planina – ističu Leonard Dorogostaisky i Marc Frincu iz NVO Arheovest.

Letnji solsticijum je obeležavan na razne načine, međutim suština svakog običaja je bila ista -„eterična“ božanska bića na ovaj dan „trijumfa svestlosti“ se lakše manifestuju i lakše ih je kontaktirati.

(Pročitano 58 puta)