Zašto mladi odlaze is Srbije je pitanje koje se postavlja sve češće ovih dana. Svedoci smo sve većeg iseljavanja i odlaska na rad u inostranstvo omladine, pogotovo u manjim i nerazvijenim sredinama. Sa “ružičastih” televizija i ostalih medija sa nacionalnom frekvencijom koji su pod kontrolom vlasti, svakodnevno se čuje kako nam je prosto neprijatno kako nam dobro ide. Tema čini se postaje nepotrebna i vrlo dobro se zna zašto se to dešava sada, ali i pre 10 i 20 godina.

U inostranstvo se bolje rečeno beži zato što država pre svega laže! Manipuliše se, spinuje se i skreće se tema sa važnih pitanja samo da u fokus ne dođu teme koje su od životnog značaja. Mladi nisu glupi, od nade i vere se ne živi, isto kao ni od patriotizma.

Srbija se zadužuje brzinom svetlosti, napumpanim tenderima izvlači se državni novac koji završava u privatnim džepovima tajkuna i mafijaša. Neodgovornost i bezobrazluk vodećih ljudi ove zemlje, kako na lokalu tako i u državnom vrhu, dobijaju epske razmere. Na kraju niko ne snosi posledice i takvo ponašanje pretvara se u kodeks ponašanja vladajuće kaste.

Iz Srbije se beži zato što su na vlasti isti oni koji su nas uništili devedesetih godina, kada smo imali ratove, sankcije i bombardovanje. Doneli su opet ono što najbolje znaju,a to je haos i beznađe.

Omladina je svesna da imamo neuređenu državu. Svesna je toga da i ako skupe sredstva da sazidaju kuću kako bi imali krov nad glavom, doći će im 100 inspekcija i svi će ga reketirati. Sa druge strane kad predsednik države bespravno sagradi kuću na mestu gde je to zabranjeno, njemu aplaudiraju jer je domaćin.

Nepotizam je prisutan u svim sferama, nauci, kulturi, medijima, umetnosti, advokaturi… Svi od svog posla i društvene pozicije prave porodične radnje i dinastije. Stranka zapošljava više nego biro za zapošljavanje ikada i obavezno je “angažovati” se u stranačke svrhe pre svakog zapošljavanja, da bi na kraju od te bedne plate davali reket istoj!

Naučni rad koji se svodi na prepričavanje tuđih rezultata na drugačiji način i presipanje iz šupljeg u prazno. Uspeli smo da upropastimo najbolje zdravstvo i obrazovanje koje smo imali u Evropi, a postavlja se pitanje ko će nas lečiti za par godina.

Na kraju se život pretvara u zavist, pakost, mržnju, negativizam, pesimizam, apatiju, materijalizam, opsesiju tuđim životima, netrpeljivost prema razlikama u bilo kom pogledu… Duhovne i moralne vrednosti se ne poštuju, a realiti programi guše sa ekrana svakodnevno.

Ako se i usudite da započnete posao kao samostalni preduzetnik porezi i doprinosi su ogromni i ne dozvoljavaju razvijanje firme, a poslove ne možete dobiti ako opet niste učlanjeni pogodite gde?

Treba li još? Čak i male plate se mogu podneti, ali ovo gore – NE!

Autor teksta: Miloš Lazarov

(Pročitano 1,589 puta)